Glumci i emotivni partneri Aleksandra Sandra Tomić i Andrija Milošević sitno broje do trenutka kada će postati roditelji.
Aleksandra bi trebalo za mesec dana da se porodi, a Andrija Milošević sa ponosom kaže da je njegova draga trudnoću izgurala bez problema.
– Sve je herojski podnela. Protiče sve super. Ona je vrlo disciplinovana. Sve dobro oraganizuje. Ja sam dosta lenj. Mislim na klopu, uopšte organizaciju života. Sve ona to vodi, a ja obavljam teške radove. Te fizičke radove. Donesi, ponesi, povezi- kaže kroz osmeh Andrija Milošević.
Gostujući kod Marije Kilibarde, Aleksandra kaže da je morala da vodi računa o ishrani.
– Moram da vodim računa o kalorijama. Zato što sam tokom trudnoće dobila trudnički dijabetes koji je nadam se privremeni. Kažu da je to česta pojava. Ne bih o tome da pravim nikakav bauk. Ali mora da se vodi računa o unosu ugljenih hidrata, da se malo smanji. Tako da ja moram da vodim malo računa, da bih se dobro osećala. Zato što ja nosim jednog džina. Ja sam mala žena i još sada kada ne bih vodila računa o hrani, verovatno bi bilo dodatno teško. Drugo, posle porođaja moram odmah da se vratim u pozorište- rekla je Sandra.
Jedno drugom su u svemu podrška.
– Nekada se ljudi nađu nevezano od emotivnog odnosa. Mi smo shvatili da dobro funkcionišemo kao poslovni tandem. Nismo se preterano trudili i imali velike prepreke. Prosto je kliknulo. Kada smo snimali “Slatke muke”, sećam se da su mi neke kolega i uopšte ljudi iz posla govorili kako sada to funkcioniše s obzirom na to da ste po ceo dan zajedno. Set traje po 12 sati, snimamomo po pet dana nedeljno. Ali ja stvarno nisam imam spektakularni odgovor na to pitanja. Ništa nije bilo drugačije u odnosu na ostale dane pre toga. Kada se vratimo kući nije bilo opterećenja – rekla je ona.
Prema Andrijinim rečima dobra stvar u njihovom odnosu što niko od njih ništa ne mora da trpi.
– Kažem: “Dosadno mi je kući, ja idem negde”. Ona mi kaže: “Idi čoveče”. To su slobode. Ljudske stvari. Kada te niko ne ugrožava. Ali kada se čovek prepusti ljubavi i životu i međusobnom poštovanju, gde smo svi jednaki, onda sve može da funcioniše. Mi se posvađamo oko paštete. Sandra ne jede paštetu, ali to kažem kao metaforu. Mi smo kao dva deteta – rekao je on.