Pevačica, kako je najpre istakla, u goste nije otišla praznih ruku, a kući se potom – nikako nije vratila „prazne duše“ posebno posle svega što je tamo čula i videla.
– Ne, nismo svi isti. Nisu svi isti. Na ljude mislim… A psi… Svi psi su isti. Vole bezuslovno, liznu te i poljube, iz ruke ti jedu iako ih je ta ista ruka povredila, zlostavljala, zapustila ili napustila – počela je Bekvalčeva, koja je izvesno vreme bila izdvojila i za druženje s ljubimcima koji nemaju vlasnike, pa o njima brine azil u koji je ona zašla i kom je neizmerno zahvalna na tome.
– Proveli smo zajedno čitav dan. Moja ćerka, njegova (vlasnika azila) sestra, on i ja… I preko sto pasa od kojih svaki ima svoju priču. Tužnu. Jako tužnu. U pitanju su psi koji su teško zlostavljani, traumirani, zapušteni i ne želim da vam ispričam nijednu jer sam ih juče čula sve. Jedino što sam shvatila je da zlo nikada ne može pobediti dobrotu i ljubav, jer ako nije dobro, nije kraj.
