Pevačica se svog oca i ne seća ali se njena majka celog života trudila da joj pričama dočara kakav je bio njen otac.
– Otkad mi je tata poginuo na ratištu, u ‘Oluji’, majka me je uspavljivala i budila pesmom. Tako je iz naše kuće razgonila tugu. Brzo sam počela u pesmi da je pratim. Pevale smo zajedno, iz sveg glasa. Da ga se sećam možda bi mi bilo teže, a ovako uspomene gradim na osnovu nekih priča o njemu i zahvalna sam svojoj majci na tome. Ona kaže da imam njegov osmeh, zapravo taj neki poluosmeh, i tvrdoglavost, ali kaže i da sam dobar čovek na njega – ispričala je pevačica jednom prilikom za medije.
Nakon ove porodične tragedije, Aleksandra, njena sestra i njihova majka neko vreme imale su privremeni dom – živele su u sigurnoj kući sa još 12 porodica, a pevačica iz tog perioda ima samo lepe uspomene, koje su joj pomogle da barem na neko vreme zaboravi tugu.
preuzeto sa espreso.rs
