Iza nove pesme „Kavez“ krije se posebna priča.
– Da. Nju sam napisao u policijskoj stanici u 29. novembra i ona mi je jedna od najomiljenijih. Odmah mi je u glavu ušao refren i to sam repovao u glavi dok sam se non-stop vrteo ukrug 48 sati. Samo želim da znam kako je bilo onim ljudima koji su me gledali na kameri. Bilo je samo: 20 sklekova, pa malo repujem, pa opet 20 sklekova i tako ukrug. Ja sam se tad nadao da ću odatle otići kući i da će sve to da se završi. Toliko sam dobro taj refren smislio u glavi, da sam, čim sam ušao u Centralni zatvor, tražio olovku i papir da to zapišem da ne zaboravim.
Na poročan život si stavio tačku. Da li si potražio stručnu pomoć nakon izlaska iz zatvora?
Kada sam bio unutra, bio sam optužen za dilovanje trave. U celom mom procesu jasno je da imam toliko novca da mi se ne isplati da dilujem travu za 500 ili 1.000 dinara i da je to potpuna nebuloza. Nama je bilo bitno da od kvalifikacije prodaje droge sve to dođe na kvalifikaciju konzumiranja i lične upotrebe. Ja sam u tom procesu bio kod žene koja je veštak, psihijatar i psiholog, i ona je dala zaključak da ja nisam zavisan od bilo koje supstance i da nisam neko ko zloupotrebljava to. To je meni u tom trenutku otežalo situaciju, kad je u pitanju pravni momenat. Meni je tada više odgovaralo da ona napiše da sam ja zavisnik. Nikad nisam imao situacije da sam imao probleme sa zavisnošću ili apstinencijom.
