Uvek je spreman za dobru šalu, zna i da se našali na svoj račun, ali ume i da bude bez dlake na jeziku kada mu neko stane na žulj. Njegov glas u isto vreme može da izazove najlepše emocije, ali i suze i tugu. Najtraženiji je na svim zabavama jer atmosferu dovodi do ludila, jer je jedan jedini Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas.
Godinu za nama pamtiće po brojnim skandalima koji su se vezivali za njegovo ime, ali je, kako se čini, folker iz svega izašao još jači. Njegov novi album za samo nedelju dana napravio je opštu pometnju na estradnoj sceni Srbije, a 2021.godina je pevaču počela turbulentno.
Za samo nedelju dana nove pesme su prošle sjajno, publika je oduševljena. Njihove reakcije su odlične, a tvoje?
-Ja sam bio zadovoljan i pre nego što sam objavio album, jer da nisam ja ga ne bih ni objavljaivao (smeh). Meni je super ovo što sam uradio, ali ako me pitate da li sam zadovoljan reakcijama publike, veruj mi da to ne gledam jer sam ovo po prvi put radio za moju dušu. Jeste, najbitnije je meni publika, ali sada se ne osvrćem toliko na njihove komentare i reakcije.
Koja pesma ti je omiljena sa ovog albuma i koje kolege su ti uputile podršku?
-Nijedna pesma mi nije omiljena, u smislu da bih samo nju odvojio, svaka mi je posebno draga. Takođe, nijedan kolega me nije zvao i mnogima je to nemoguće, a ja imam svoju teoriju. Čim me niko od kolega nije zvao, znači da su pesme boli glava, a kada te zovu da ti čestitaju to onda ništa ne valja (smeh).
Posle albuma, publika željno iščekuje knjigu koju si najavio.
-Biće to sigurno interesantno, prvo ćemo objaviti knjigu koja će biti preteča svega onoga što planiramo da uradimo, a to su film i serija.
Možeš li da nam otkriješ šta će biti sve u knjizi?
-Probaću da napišem sve što je publici zanimljivo iz mog života, a evo vama ću ispričati jednu anegdotu iz detinjstva, iz škole. Ja sam u školi voleo da pravim gafove. Radio sam to tako da profesori kada odu u zbornicu ne pričaju o velikom problemu koji sam napravio nego su se svi više tome smejali. Radio sam to da zabavim druge. Takva je bila i ova priča. Jedna naša profesorka nije poznavala skoro nijednog učenika, nije dobro videla, a i imala je dosta godina. Na njenim časovima uvek bude maksimum po pet ili šest učenika i kada dođe vreme da se prijavi ko nije tu, redari bi izdiktirali nekoliko učenika i to bi bilo to. Međutim, kada sam ja bio redar, izdiktirao sve koji nisu bili prisutni, a to je u tom trenutku bio tim „Crvene zvezde“ koji je tada bio aktuealn. Ona ih je sve uredno popisala i ništa nije shvatila.
Ova godina za tebe je bila burna. Za dva dana napravio si dva saobraćajna prekršaja, šta to bi?
-To kršenje zakona jeste strašno. Jedno mi se desilo u ponedeljak, a onda su me dve večeri kasnije zaustavili i presretači. Očigledno ima neka krtica u policiji, iako sa njima imam super odnos, jer čim ja nešto uradim odmah to izađe u medijima. Evo kako je bilo. Ja sam vozio na mostu „Gazela“ 113 kilometara na čas, a dozvoljeno je 80. Ne verujem da baš iko noću poštuje to pravilo. Ja sam stao, oni mi napisali kaznu koja je deset hiljada dinara i ako platim za osam dana biće pet. Ali, kada ja to uradim bruji se kao da sam ubio čoveka.
Da li to neko pokušava da te „pokopa“?
-Ma i da pokušaju da mi nameste ne mogu mi ništa. Kazne uredno plaćam, sada sam unajmio i vozača, objavio sam novi album koji kida…Evo još jednom ću reći: „Gospodo, Aci Lukasu i govno dobro stoji na glavi, ništa mi ne možete“.
