[acf field="pre_title"]

BORBA, PLEMENITOST, HRABROST! Bokser Marko Nikolić nikad iskreniji:“ Porodica je moja mirna luka!“

[acf field="leeds"]

Pročitajte još

Najbolji profesionalni bokser Srbije Marko Nikolić, samo za Toxic portal govorio je o njegovoj pripremama za meč koje je prilično emotivno doživeo, o boksu kao plemenitom sportu, o rizičnom poslu jednog vatrogasca, njegovoj humanosti, ulozi roditelja,vernog i odanog supruga ali i mnogim drugim temama koje Marka čine ispunjenim čovekom.

Letnja sezona je uveliko u toku, kako se boriš sa vrućinom i trenizima?

6 jula sam imao rejting meč u Požarevcu, a nakon toga je usledio zasluženi odmor sa porodicom. Na odmoru sam imao manju nezgodu i tom prilikom sam polomio prst, tako da sam na pauzi dok ne saniram povredu. Takodje me sredinom avgusta čeka operacija bubne opne, pa da će treninzi sačekati do jeseni.

 

Nedavno si bio na svadbi Marije Mikić i Jovana, kakvi su oni privatno?

Tako je, prisustvovao sam sa suprugom, svadba je bila raskošna i glamurozna, a zvanice vesele. Mariju i Jovana znam dugo, oboje su dobri ljudi i drago mi je da su pronašli jedno drugo, da se vole i da su se ostvarili u svakom smislu.

Boks je u većini slučajeva okarakterisan kao grub i ružan sport, a šta uopšte iz boksa može da se nauči? Kakva je tvoja poruka mladima?

Uglavnom postoje odredjene predrasude kada je boks u pitanju, iako on ima mnoštvo benefita. Pored fizičkih, snage, brzine, kondicije , koordinacije, boks pomaže u izgradnji čvrstog samopouzdanja, samopoštovanja i samokontrole… Iako iziskuje predanost, disciplinu i izdržljivost, uči nas postovanju pravila, postovanju prema drugima, kao i prema sebi, uvažavanju protivnika..kontroli… Boks jednostavno menja čoveka.

Mladima bih poručio da treniraju, da se fokusiraju na sport, jer je u zdravom telu zdrav duh.

Kada se pomene ime Marko Nikolić, uglavnom su prve asocije titule, šampionati, priznanja, sport, ali i borac velikog srca. Kada god je bilo kakav vid humanitarnog okupljanja ti si prvi?

Skoro 20godina sam u sportu, i polako sam na zalasku sportske karijere. Za to vreme sam bio višestruki prvak države, učestvovao na svetskim i evropskim takmičenjima, kao i na dva kvalifikaciona turnira za olimpijske igre, stekao brojna poznanstva i trudio se da nikada ne ukaljam ime koje sam izgradio. Sto se tiče humanitarnog zalaganja, u početku je sve pocelo spontano, sa željom da se pomogne odredjenom detetu, a onda sam shvatio da postoje i druga deca kojima je potrebna pomoć, pa sam počeo ozbiljnije i temeljnije da organizujem prikupljanje pomoći i širenje svesti o potrebama, o humanosti, o solidarnosti… Trudim se kad god sam u mogucnosti da utičem, motivisem, organizujem humanitarnu akciju i na bilo kakav način pomognem našim malim borcima. Uglavnom saradjujem sa Udruženjem “Uvek sa decom” koje pomaže decu koja boluju od raka, koja se nalaze na onlologiji. Ponosno mogu da kažem da se na svakom dogadjaju sakupi lepa svota novca kojom Udruženje raspolaže.

Kažu u ringu zver, na ulici šumaher, a kakav si u kući, prema supruzi Andjeli i sinovima?

Maksimalno sam posvećen porodici, i trudim se da svaki slobodan trenutak provedem sa njima. Supruga Andjela je stub porodice, i ponosan sam na nju kako vaspitava decu, kao i na moje sinove Vuka i Luku u kakve ljude rastu. Porodica mi pruža maksimalnu podršku u svemu, i da nije njih ne bih bio ovde gde sam. Oni predstavljaju mirnu luku za mene. Kada si u krugu porodice, možeš da se opuatis i budeš ono sto jesi.. bitno mi je da oni znaju da sam tu kada je potrebna podrška, uteha i zaštita.




Najnovije vesti na email-u

Budite informisani o najnovijim emisijama, premijerama i najzanimljivijim vestima na Toxic TV kanalu

Povezani članci

 

Najnoviji članci