Voditeljka je gostovala u emisiji i tom prilikom otkrila je šta se dešavalo u bolnici nakon nesreće.
– Ja sam uspela da zakočim, ali devojka iza mene nije. Udarila me je, izašla sam, a onda je na mene naleteo i autobus od 12 tona. Nisam bila svesna toga da sam velika motivacija drugima, ali zato mi je drago što se bavim ovim poslom. Iskreno i otvoreno pričam o svemu što mi se dogodilo – priseća se Dea, pa nastavlja:
– Meni je prijatelj prišao dok sam ležala u krevetu, nije me prepoznao i obraća mi se sa „Devojko“, ja mu kažem: „Čoveče, ja sam, Dea“, on počinje da plače. Kad je počeo da plače, ja ga pitam: „Je l’ toliko loše?“ „I više nego što možeš da zamisliš“. Taj momenat mi je bio jako težak, jer sam dobila potvrdu prijatelja da sam mnogo loše, i onda mi je rekao da je znao da ću preživeti jer sam pričala 200 na sat! Stavio me je na spinalnu dasku, da me nije stavio, ostala bih u invalidskim kolicima, ne bih mogla da hodam zbog loma kičme – priča ona, pa nastavlja:
– To su neke sekunde koje meni u tom trenutku nisu bile važne, ali ti uopšte ne shvataš neke stvari i u kom si problemu. Sve sam ih molila da mi daju nešto protiv bolova, niko mi ništa nije dao, jer su se plašili unutrašnjeg krvarenja. Strašno veliki bolovi, ruka mi je amputirana iznad lakta, nosili su je pored mene. Te slike pokazujem, kako bih pokazala ljudima šta znači sekund u saobraćaju. Sekund nepažnja može nekome potpuno da promeni život. Tri i po meseca sam bila na intezivnoj nezi, a skoro tri meseca sam bila u jako teškom stanju. Iskomplikovalo se, imala sam dve klinčke smrti. Samo sam mogla da pomeram glavu, imala sam velike povrede, a svega sam bilna svesna – zaključuje Dea u emisiji.
