Kapiten naše košarkaške reprezentacije Bogdan Bogdanović koji je danas sa svojim saigračima, predvođenim selektorom Svetislavom Pešićem, stigao do srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u Manili, sjajan je primer i koliko je važna podrška porodice ne bi li se stiglo do (sportskog) vrha.
Bogdana Bogdanovića su tokom Mundobasketa sa tribina bordili roditelji Koviljka i Dragan Bogadanović. Scena kako slavi sa njima dalji plasman u ovom takmičenju, pokrenula je bujicu emocija. Baš kao i prizor kada mu je majka poljubila ruke nakon što je naš tim pobedio Litavniju.
„Bio je baš nemiran kao klinac. Ostao je takav. Lopta mu je oduvek bila opsesija. Stalno je pravio lopte od nečega. Ako je nema, onda je napravi od čarapa, papira, salveta… Kao klinac je čak i posle treninga i utakmica nastavljao da se igra loptom, bila ona prava ili neka improvizovana. On zaista voli košarku, to je njegova najveća ljubav“, rekla je jednom prilikom Koviljka Bogdanović kojoj je sin Bogdan Bogdanović posvećivao i osvojene trofeje.
„Porodica je temelj. Roditelji su usadili meni i sestri ispravan način razmišljanja. Prvo, da radiš ono što voliš, da uživaš u svom poslu i da čuvaš familiju i taj najuži krug ljudi oko sebe. Da budeš dobar čovek… Moja porodica je puna ljubavi i sreće. Izuzetno sam im zahvalan na svemu sto su učnili za moju sestru i mene. Bile su i teške situacije u životu ali uvek smo imali sve što nam je potrebno da uživamo i budemo srećni“, rekao je u emisiji „Kao sav normalan svet“ pa poručio: „Tata je radio kao komericijalista dugo godina sa tečom u jednoj firmi, a mama je bila kasirka, trgovac. Oni su se odrekli jako dobrih poslova u nekim manjim sredinama i statusa u društvu ne znajući u šta se upuštaju kada su otišli u Beograd. Ali to su učinili zbog nas, da bi meni i sestri izabrali bolji put i bolji početak, kako mi ne bi živeli njihove živote. Već da imamo bolji početni položaj. Oni su pohađali školu u Kužinama, to je jako malo mesto na severu Crne Gore. Beograd su izabrali da bi sestra i ja imali bolje uslove što se tiče školovanja. Počeli smo da živimo u Železniku, Mirjevu i tako dalje“.
Kakav košarkaš, takav i sin!
zena.blic.rs
