Usmeravanje i vaspitanje dece Jelena Đokovićsmatra najvažnijim zadatkom svakog roditelja.
Iako ne dozvoljava da bilo ko utiče na njen metod roditeljstva, ona priznaje da taj put nimalo nije lak.
– Treba kazati, recimo, vidim da ste se igrali one igre i sestra smatra da je sad na nju red za igračku, a brat kaže da je na njega red. Stavite se u njihove cipelice, deca treba da vide da ste došli kao neutralna osoba.
Oni će naravno negirati sve, ali onda opet insistirajte da se ne zovu pogrdnim imenima, da ne kažu jednom drugom – ti si lažov, grubijan… Dakle, treba da postoje jasna pravila u kući.
Kod mene je uvek u kući dogovor. U situacijama kad se prepiru kažem – hajmo sad tajm-aut, da svako kaže šta želi. Ćerka, pošto je mlađa, često neće da kaže.
Onda dam Stefanu da kaže šta on želi, pa onda opet insistiram da i Tara kaže svoje da bismo došli do rešenja, u suprotnom ćemo sve po Stefanovom…
Tako je podstičem da i ona kaže šta želi. I ubrzo oni zaborave oko čega su se svađali. U svemu je važno ne zauzimati stranu, već posredovati, pomoći deci da reše problem.
Kada je u pitanju vaspitanje dece, Jelena Đoković kao svojevrsni vodič koristi priču „Dijamant“ koju i sama neizmerno voli.
Ova priča kaže da je na kraju jednog sela čovek dotrčao do isposnika tražeći mu dijamant. On je, naime, sanjao gospoda koji mu je poručio da potraži sveca koji će ga učiniti bogatim.
Isposnik mu je dao veliki dijamant, na zaprepašćenje čoveka što mu ga tako olako daje. Sutradan je čovek ponovo došao do isposnika.
Pitao se koliko li je bogat isposnik kad mu je olako dao dijamant. Zato mu ga je vratio u zamenu za bogatstvo koje ga čini tako darežljivim. Tako je čovek postao mudračev učenik.
– Ova priča mi je važna jer smatram da uvek treba da imamo u vidu šta je nama kao roditeljima bitno, kad nam se deca svađaju, kad smo u ulozi nekog ko ima moć, kad ulazimo u sobu dok se deca otimaju oko nečega.
Zahvaljujući iskustvu, mi već znamo ko je kriv, ko je slabiji, ko prepredeniji, ali ova priča mene vodi u pravcu da pogledam šta nam je bitno – dragi kamen ili mudrost.
Ako ćemo decu voditi ka materijalnom, navodićemo ih ka tom dijamantu. Ali najbolje je da se izmestimo i da izaberemo mudrost. Da im u tim situacijama budemo posrednici, da ih podstaknemo da se ne otimaju, da ne dokazuju ko je kriv, a ko u pravu.
Treba da im pomognemo da sami koračaju tako što ćemo ih u svim prilikama učiti da se izraze na pravi način i da uvek budu darežljivi, kao i taj isposnik kom nije bitno koliki je dijamant, već vrednosti poput empatije i darežljivosti.
Svaki roditelj želi da se deca dobro slažu, ali od svađe je gora ravnodušnost i zato je važno da iz te priče ponesemo ideju koliko je bitno da roditelj bude posrednik.
A to je teško jer roditelji nisu ni svesni da se često stave uz slabije dete, mlađe, osetljivije… Dakle, ne treba etiketirati, već samo posredovati.
Vaspitanje dece Jelena Đoković ne krije već rado govori na tu temu kad joj se ukaže prilika i ističe da je traženje krivca najlošija stvar koju jedan roditelj može da učini.
– Najopasnija pitanja u sukobu su ko je u pravu i ko je prvi počeo. A to roditelji često žele da odrede, mada ne bi trebalo. Možemo da izaberemo na šta ćemo se fokusirati – na dijamant ili vrline kao isposnik.
Recimo, kad se deca svađaju oko igračke, treba da ih podučimo da mogu da dele, da čekaju na svoj red.
Mi decu treba da naučimo kako da izraze svoje emocije, a da ne napadaju nekog drugog – rekla je Jelena, a prenosi zadovoljna.rs.
gloria.rs