Pevač Zoran Kalezić (71), iza koga je karijera duža od pola veka, nastavlja životnu bitku posle operacije pluća u Podgorici, kada su mu odstranjeni delovi oba plućna krila koja je uhvatio kancer.
– Kako mogu da se osećam. Borim se. Sada idem na hemoterapiju, u specijalnu kliniku za plućne bolesti u Nikšiću. Te hemoterapije su jedina nada čoveku koji ima rak pluća, one mogu da „kupe“ dve-tri godine života, a ja verujem u medicinu. Imao sam neku svoju viziju da se lečim tu, gde je moj narod, jer ja sam narodni pevač, umetnik naroda. Ako treba da skončam, bolje da to bude ovde, nego da skončam kao nečiji sluga u inostranstvu – rekao je Zoran u intervjuu za „Novosti“.
Da nije džabe pevao i živeo, Kalezić se uverio u bolnicama u Podgorici i Nikšiću, gde se prema njemu odnose sa velikim poštovanjem:
– Tu sam shvatio šta znači biti narodni umetnik. Doktori, hirurzi i celokupno medicinsko osoblje pokazuje mi ljubav u svakodnevnom ophođenju, što me čini srećnim. Još više sam srećan što je uz mene i supruga Irena, jer deca žive svoje živote, sin u Americi, a ćerka u Beogradu – priznao je Zoran.
Pevač će 1. februara proslaviti 72. rođendan, a otkrio je i svoju najveću želju.
– Voleo bih da održim još jedan koncert u Domu sindikata, hramu muzike, gde sam mnogo puta izlazio na binu. Prvi put 1972, kada sam koncert poklonio divnoj deci iz Škole učenika u privredi. Meni je pesma sve. Pevaću do poslednjeg daha.