Fanstatičan pogled na more pruža se sa terase, a do samog centra Rose deli je stotinak stepenica. Brojni glumci upravo u Rosama imaju svoje kuće, a mesto je toliko izolovano od civilizacije da nema nijednu prodavnicu, već se meštani ovog mesta hranom snabdevaju tako što im svakog dana u jutranjim časovima dolazi veliki kombi gde kupuju hleb i voće.
-Svake godine kada sam ovde primećujem da se Rose, baš kao i Beograd, šire i izgrađuju na jedan divljački način. Ovde je oteta obala mora, sve je privatizovano, čovek jedva nađe gde da se bućne. Ako ne platite 40 evra ležaljku, nemate gde da uđete na plažu. Ja ne znam čemu sve to vodi. Naravno, ja sam žena u godinama i skoro i da me ne interesuje, ali ne mogu da ne kažem da je neljudski, da je strašno i da je van kontrole. Podseća me na Beograd koji nije Beograd-, govori Seka.
-Podseća me na onaj Vračar koji više nije Vračar, a u kojem sam ja rođena. On je divljački srušen i nastavlja da se ruši, a onda da se gradi. Nestaju one divne uličice i bašte i izgrađuju se zgrade od betona i stakla. Prosto smo nemoćni, ali dok svi ćutimo i kažemo ne tiče nas se, mečka će zakucati na svačija vrata, to moraju svi da znaju -, govori Seka.
gloria.rs
