[acf field="pre_title"]

Ispovest Dee Đurđević LEDI KRV!

[acf field="leeds"]

Pročitajte još

Dea Đurđević, novinarka i voditeljka, gostovala je u emisiji Sceniranje na Kurir televiziji gde je ispričala više o nesreći koja joj je promenila život.

Dea je istakla da je naučila kako se zapravo živi i da to nije znala dok najgore nije preživela.

– Meni 7. februar je najnesrećniji dan, ali i najveća životna lekcija. Ja sam naučila kako se zapravo živi i kako sam dobro živela, ni neznajući da tako dobro živim. To je najznačajniji dan u mom životu bez ikakve sumnje i ja o njemu govorim. Ja sam žrtva saobraćajne nezgode i kad kažem ljudima da radim na tribinama o bezbednosti u saobraćaju često sam videla neke komentare. Ona prodaje nesreću, ne to je moralna obaveza. Ako mi kao javne ličnosti fotografišemo šta jedemo ili kako nam je bilo ovde ili onde i kada vam se desi tako neka nesreća, treba da podeliš iskustva sa onima koji te vole i to je tako normalno. Ja sam to odlučila uz veliku Mladenovu pomoć. teško je bilo da kreneš i da svaki put ponavljaš isto. Shvatiš da je najlepša stvar u životu da se probudiš u svom krevetu i odeš sama u svoj toalet. To kada imaš, pa ti imaš sve, a to ne znaš dok nisi tri ipo meseca prikovana za krevet i moliš da ostaneš živa – rekla je Dea.

– Mislim da on uopšte nije birao u momentu. Nije izabrao pravu reč. Ne mislim da bi to doktor rekao pune svesti i zdrave pameti pacijentu koji ima nepunih 28 godina i leži bez ruke. Prosto mu je to tek tako izletelo, ja sam tada u tom trenutku shvatila da on ozbiljno misli da ja neću preživeti. To meni nije dolazilo u obzir, tražila sam razlog zašto, ja sam zaslužila da živim. Nikom nisam ništa loše uradila, život je preda mnom, bila sam sama koletaralna šteta. Ja sam zaslužila da preživim i ja sam tada zvala mamu i Mladena da im dam instrukcije za kada izađem iz operacione sale. Tražila sam im kinder čokoladu i oni su rekli važi i da im ispričam šta se dogodilo. Kada neko pogine i neko umre svako ima svoju istinu. Ja sam htela da kažem svoju, ali sam tražila šta da mi donesu posle iako ja nisam mogla da jedem mesecima. Ti kad se to desi nisi svestan baš u kolikom si sosu i ja sam mislila da je samo ruka kao i svi mediji. Zapravo ja sam imala kontuziju srca, kontuziju pluća, slomljenu karlicu, slomljenu kičmu, paralizu obe noge delimično desne. Imala sam ogroman hematum ovde kao još jednu nogu i imala sam amputiranu ruku iznad lakta. Ti vidiš samo ruku, ali ja nisam mogla da se pomeram uopšte. Imala sam 21 operaciju, nekada je operacija trajala po sedam sati. Nije to dvadesetprvi ulazak u salu, ti imaš tri vrste jer se prosto mnogo stvari iskomplikuje u sali. Više od 200 puta su me uspavali, jer kada ti menjaju posteljinu ili kada obaviš nuždu, a da nije u tvom toaletu onda moraju da te uspavaju. Jer srce nije moglo da izdrži toliku bol, i ako sam bila na morfijumu 24 sata – ispričala je Dea.

Navela je da je bila ubeđena da će preživeti, ali i da su dalje ostale posledice pa tako i dalje oseća miris metala i krvi.

– Ja sam bila ubeđena da ću da preživim. Bilo je skupi hrabrost, ajde još malo. Guraš i imaš te ljude oko tebe koji ti non stop daju snagu. Ti ne možeš te sve ljude izneveriš. Jako bi bilo glupo da sam preminula. Sada osetim samo miris metala i krvi. Kada sam imala fleševe nisam smela da vozim, kada su prestali psihijatar mi je rekao možeš da voziš i ja sam odmah uzela jer sam se plašila da me nestigne naknadni strah – rekla je Dea.

Najnovije vesti na email-u

Budite informisani o najnovijim emisijama, premijerama i najzanimljivijim vestima na Toxic TV kanalu

Povezani članci

Najnoviji članci