Svetlana Ceca Ražnatović osvrnula se na svoju prošlost pa istakla kako je imala periode kad se nije baš osećala kao lavica. Tada, naglasila je da su joj najteže suze bile one koje su, kako u pesmi kaže, padale nagore, za onima koji više nisu sa nama.
-Svi imamo te neke trenutke u životu, kada ti bude jako teško, pa kažeš: „Bože, ovo nikada neće proći, ovo je kao zona sumraka”, ali sve ima rok trajanja. I lepo i ružno. Čovek se kroz život nauči da ništa ne traje večno i kada se pomiriš sa tim, da život nije samo satkan od najsrećnijih i najlepših situacija i trenutaka, već da postoji i ona malo teža i tamnija strana života, naučiš da živiš. To je kao plivanje u moru, jači talasi, mirno more ili bura, pa sad, ko kako zna da pliva bude spasen ili potone – ispričala je Ceca, ali se nije tu zaustavljala.
– Najteže suze su mi bile one koje su padale nagore. Marina je napisala jednu sjajnu metaforu, ona je potpuno neponovljiva i sve što je napisala za mene zaista su antologijski tekstovi. Što se tiče tih suza koje padaju nagore, to su sve one suze koje smo prolili zbog ljudi koji više nisu sa nama, koje više nikada nećete videti. To meni ima to značenje, žal za tim ljudima – naglašava pevačica, koja se zatim dotakla i svojih naslednika, Anastasije i Veljka.
– Ja sam njima jedini roditelj i to je posebna veza. Zaista osećam ogromnu ljubav i od Veljka i od Anastasije, ja sam ih odgajila da budu takvi. Da imaju osećaj za porodicu, da znaju da pokažu ljubav i iskažu svoja osećanja, jer emocija se ne treba stideti, emocije treba deliti – objasnila je u „Premijeri” Ceca.
