U „pokušaju autobiografije“, koji nosi naziv velikog hita „Kad zamirišu jorgovani“, pevačica Vesna Zmijanac je pomenula muškarce koji su u njenom ljubavnom životu ostavili najviše traga, a prisetila se i kako je upoznala prvog muža. Bilo je to na samom početku karijere.
– Otprilike u isto vreme, pa i nešto pre moje prve ploče, upoznala sam Miroljuba Aranđelovića Kemiša, čoveka koji će kasnije (kada već budem imala snimljenu i svoju veliku, LP ploču) postati moj prvi zvanični suprug, i koji će raditi sa mnom i za mene na nekim od mojih narednih ploča… Zapravo, za Kemiša (kao za pravo čudo od deteta, koji je maestralno svirao klasičnu muziku na harmonici i učio na nemačkom konzervatorijumu) sam kroz priču i pohvale čula još u vreme svog boravka u Beču i „tezgarenja“ uz Šabana po Evropi. Kasnije sam ga, naravno, izgubila iz vida, a on je, eto, negde krajem sedamdesetih počeo da se pojavljuje (vrativši se u zemlju) po kafanama uz magistralu – pisala je Vesna.
– U početku su naša viđanja bila retka, a veza klimava. Razdvojeni poslom, često stotinama kilometara daleko jedno od drugog, nismo bili baš nešto preterano vezani. Ali, računalo se da smo zajedno. U toj neobaveznosti ubrzo smo nekako i prekinuli naše zabavljanje. Kao kada neko dune u sveću. Mrak. Ništa. No, da se ne bih kasnije vraćala na to, želela bih sada da opišem naše ponovno zbližavanje, koje se na kraju završilo brakom. Mojim prvim brakom i jedinom svadbom (jedinom svadbom u mom životu na kojoj sam ja bila mlada). Posle našeg razlaza Kemiš se ubrzo oženio, ali je u tom braku ostao kratko. Period pevanja uz njega (kao i u vreme našeg kasnijeg zajedništva) ostao mi je u lepom sećanju. Posle brzog razvoda Kemiš je otišao u vojsku, a iz vojske – pravo u moj stan i u brak sa mnom.
– Svadba k’o svadba. Velika i lepa. Mnogo kolega i koleginica, koji naravno nisu odoleli da ne uzmu mikrofon. Pevali su svi. Čak i ja, iako sam se na početku trudila da budem prava mlada – vesela, ali smerna, dostojanstvena.
Brak i život sa Kemišem bili su obični i mirni, kaže. Nešto što možda ne bismo očekivali od dvoje ljudi koji se bave muzikom, posebno žanrom koji je toliko popularan da su večito na točkovima.
– Mnogo rada, naravno. U početku smo stanovali u mom stanu. Kasnije smo se selili, ali ništa vredno pomena.
