U novoj epizodi emisije „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, koja se emituje na Nova.rs, gost je bio pevač Nikola Savić.
On se šest puta takmičio u najprestižnijem muzičkom takmičenju, a onda je odlučio da nestane sa estrade. Sada je objavio novi cover sa Darkom Filipovićem, što je iznenadilo mnoge.
O popularnom muzičkom takmičenju, žiriju, kafani, porocima, ljubavi i saobraćajki koja mu je promenila život, Nikola je otvorio dušu u emisiji „Ispovest“, koju u celini možete pogledati u videu iznad teksta.
est godina si se takmičio,kada si bio najbolji?
„Možda je moje najbolje pojavljivanje bilo u trećoj sezoni, kada sam stigao negde do četvrtog, petog kruga. Jednostavno, bila je mnogo jaka konkurencija. Ja tu nisam uspeo da isplivam, to nije do mene, jednostavno, tako su se kockice poklopile. U suštini, to je meni udarilo jako dobru reklamu, meni se digla cena. Jednostavno, ja sam na terenu radio, marketinški je to bilo propraćeno s jedne strane, s druge strane nije, ja smatram da je to možda moglo više, ali, u suštini, ja sam zadovoljan i ovime“.
I, kada si ti shvatio kako funkcioniše kako funkcioniše to, od oblačenja do marketinga na mrežama?
„Nažalost, kasno. Kad sam se pojavio prvi put, ne. Mislio sam to je sve odmah, sad sve daj. Ne, godinama se to gradi i uči, i ponašanje, i stav, i kultura, i rečnik. Jednostavno, kafana te povuče na jednu stranu, a ti moraš da vučeš ručnu u drugu stranu kako bi sve to bilo kako treba. I, posle određenog vremena, shvatiš kako to treba da bude. Da je to sada, možda bi bilo mnogo drugačije“.
Ta postava žirija je bila jako zanimljiva – Šaban Šaulić, Zorica Brunclik, Bosanac koji je i dalje tamo, Snežana Đurišić, članovi produkcije… Jesi li imao tremu?
„Iskreno da ti kažem – da. Ja čak i sad kad sedim ovde s tobom imam neku blagu tremu. Ne nešto puno, ali takav sam po prirodi. Tamo sam baš imao. Svaki put kad sam išao tamo, 10 kila smršam kad dođem kući, od muke. Čekaš tamo sedam, osam sati da dođeš na red da pevaš…“
Kako izgleda kad dođeš na takmičenje?
„Pa, ti dođeš tamo i ne znaš s kim pevaš. Prvi krug pevaš sam, a od drugog kruga kreću parovi – jedan prolazi, drugi ide u baraž. Iz baraža, od njih 10 prolazi petoro, i tako stalno“.
Je l’ znaš sa kim pevaš u duelu?
„Ne znaš, ti dođeš tamo i vidiš. Možeš da budeš šesti par. Ako si došao u jedan popodne, a šesti par je uveče u sedam, i ti si konstantno tu, ne ideš nigde, čekaš svoj red. Gledaš kandidate dole na televiziji, pošto ne možeš da pristupaš gore“.
Kako izgleda kad dođeš na takmičenje?
„Pa, ti dođeš tamo i ne znaš s kim pevaš. Prvi krug pevaš sam, a od drugog kruga kreću parovi – jedan prolazi, drugi ide u baraž. Iz baraža, od njih 10 prolazi petoro, i tako stalno“.
Je l’ znaš sa kim pevaš u duelu?
„Ne znaš, ti dođeš tamo i vidiš. Možeš da budeš šesti par. Ako si došao u jedan popodne, a šesti par je uveče u sedam, i ti si konstantno tu, ne ideš nigde, čekaš svoj red. Gledaš kandidate dole na televiziji, pošto ne možeš da pristupaš gore“.
„Imaš, naravno, menzu dole, ali ti i ne jedeš od tog straha, treme i stresa kad ćeš i kako ćeš. Čak misliš i da si izgubio glas, nikako da krene nešto iz tebe, ali na kraju izađe“.
A, kako je bilo na audiciji?
„Ja sam krenuo u školu pevanja tada kod Suzane Dinić, uporedo sa Nižom muzičkom školom. I kažem Suzi: ‘Hajde da se prijavim za Zvezde Granda’. Ona kaže: ‘Pa idi, što da ne?’ I, sećam se, tada sam izašao, Bosanac i Saša Popović su bili tu u Beogradu, baš na Košutnjaku je bila audicija. Pevao sam ‘Nađi novu ljubav’ i on je rekao: ‘Prošao si’. Ja sam stao i gledam – gde sam prošao? Ubrzo sam dobio poziv i tu pesmu sam i pevao u prvom krugu i možda je čak ta pesma obeležila jedan deo mog života. Mislim da je to generalno pesma koju ja najviše volim. Kada bi me neko pitaš: ‘Šta najviše voliš?’ To bi bila ta pesma. Možda sam je u tom momentu najbolje izneo, koliko sam mogao“.
Nikola Savić Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs
Jesi li tad bio zaljubljen ili razočaran, pa je ta emocija izašla?
„Pa, tada sam izašao iz jedne veze koja je trajala tri, četiri godine. Odnosno, pet. Dobio sam šest tastera, ali nisam prošao. Onda su krenuli pozivi za svirke, za tezge, svadbe i onda sam se ja, da to kažem u žargonu, oduzeo. Pevači se tada oduzmu. Krenuo je alkohol i krenuo je cirkus i onda je došao raskid te moje prve veze. Odnosno, ne prve veze, ali jedne od bitnijih veza, i onda je sad već priča za sebe“.
Kad kažeš porok, da li je samo alkohol bio ili još nešto?
„Samo alkohol. Ja sam baš puno pio, pogotovo kada sam raskinuo tu prvu vezu. Ušao sam u jaku dubiozu alkohola. Odnosno, to je bila još i blaža varijanta u odnosu na onu o kojoj ću pričati posle. Tada sam imao i jedan udes. Ovo je sad i smešno i nije smešno, ali raskinula se veza, ja sam završio neku svirku, nije prošlo možda mesec dana od Granda, ja sam seo, neka kafana je bila u Pančevu… Ja sam noć pre toga sljuštio litar rakije. Mislim, ne bukvalno litar, ali ono… I, seli smo ujutru da doručkujemo, ja sam popio par piva i zaboravio sam da je meni noć pre toga pukla guma na autu. Kad se društvo brzo skupi ujutru, do dva se već desi problem. Stavio sam dva drugara u auto i krenuo sam za Starčevo nekom drugaru da odnesem nešto. Ne znam ni šta sam mogao da mu nosim, verovatno još koje pivo da popijem usput… I, kako sam ušao u krivinu, sa jedno 180, 185 km/h, pukao je ćopavac na autu. Ja sam tad uleteo u kuću, udario sam u banderu. Kako sam ih vozio, išla je pesma: ‘Bog mi je svedok da sam…’, sad mi je to malo i smešno, Srećko Krečar je uradio obradu te pesme, i ja kako sam udario u banderu – udario sam u neki betonski stub i, hvala Bogu, ostali smo svi čitavi, živi i zdravi. I, ta pesma je i dalje išla: ‘Bog mi je svedok, Bog mi je svedok, Bog mi je svedok…’ Dimčina oko nas, milion ljudi okolo, ja otvaram vrata, nekako ih nogom izbijam, vadim jednog drugara, pa drugog, meni curi krv iz glave, a ono i dalje: ‘Bog mi je svedok, Bog mi je svedok…’ Auto se negasi, ja rekoh – šta je ovo, majko sveta sa autom? Ljudi oko mene viču: ‘Oni su svi pijani i drogirani’. Rekoh: ‘Ma, nismo’. Došla je hitna, ubacila nas. Naravno, sva sreća, ništa nam nije bilo. Naravno, ja sam platio ceh za to, imao sam i zabranu vožnje. Bože oprosti, ali auto je ostao da vrti ‘Bog mi je svedok, Bog mi je svedok’. To je ostalo i kad sam ja otišao, posle kad su došli vatrogasci, to je sve vreme vrtelo jer radio ne može da se iščupa. Tako mi je Srećko Krečar ostao u glavi čitav život“.
