Ivana Korab, srpska manekenka koja je postigla veliki uspeh u inostranstvu, ne eksponira se često u javnosti, ali kad to učini, onda se o tome nadaleko priča i piše.
Ivana je sada otvorila dušu o mnogim temama o kojima nije tako često pričala.
Kako je rekla, do 14. godine je bila bliža sa majkom, ali se onda sve promenilo u njenom odnosu sa porodicom.
– Sa majkom sam imala jako, jako dobar odnos do te neke četrnaeste, a posle, to je bilo katastrofa. Tada sam bila tatina ćera koja je okom, on troskokom i onda je tu mama, onako, malo vukla, nije dozvoljavala sve te neke stvari – priča Ivana i nastavlja:
– E onda sam se, da kažemo, da prostite, nafurala na ribu i onda sam krenula da glumim tako nešto. U to vreme je moje vaspitanje, mnogo sam zahvalna na tome, jer je moje vaspitanje dovelo do toga da ja ipak neke stvari u životu odradim drugačije nego što je društvo u to vreme radilo. Pa na primer, eto, za početak to što sam rekla da mi neko drugi ne plaća. Uvek sam bila samostalna, nisam želela jer toliko je to bilo ružno i toliko su se devojke, momci su se bahatili, sve oni mogu, da slučajno neko ne bi pomislio da sam ja jedna od tih devojaka, ja sam glumila kao muško.
14 godina stariji dečko
Ivana je bila veoma dobar đak, kako i sama kaže išla je i na takmičenja iz matematike, međutim u srednjoj školi se sve promenilo.
– Onda sam u srednjoj školi imala popravne prve tri godine, to bio taj moj bunt i taj pakao. I onda, četvrtu godinu, čak sam se i prebacila u drugu školu, četvrtu godinu sam imala sve petice i samo jednu četvorku iz fizike. Moja mama izlazi ovako i ovako me po glavi: „Uf kad, ti nećeš, šta i zašto mi jedeš živce?“. Zato što sam ja te tri godine stvarno, ja ne umem to ni da objasnim koje su to, neke pobude i šta ti tu, neki revolt. Ali revolt od čega, niti su se ponašali prema meni… Apsolutno ne umem da objasnim šta je to bilo, da li zbog društva, čak sam imala i nekog dečka kog moji apsolutno nisu odobravali, koji je bio četrnaest godina stariji od mene. Četiri i po godine sam se zabavljala sa njim. Ali totalno u drugom svetu, druga sfera, niti nešto. Ali eto, prosto je… To nije bila zabranjena veza jer su oni shvatili da oni meni… Oni su samo meni pokazivali koliko se to njima ne sviđa. Nisu mi branili – kaže Ivana.
Ivana je iz te veze naučila neke stvari iako je bila veoma mlada.
– Ja sam iz te veze naučila, na primer, ima dosta toga, četiri i po godine, opet bila sam mnogo mlada. To je bila dosta toksična veza, ali valjda sam ja u tom periodu, to je meni bilo zanimljivo – kaže Ivana i dodaje da li je želela žestokog momka:
– Pa i jeste, da, recimo. Sa sedamnaest godina, bože, kad se setim, koliko ti misliš da znaš, a koliko ne znaš. I sećam se da je to bilo, on je nešto vikao, ja u životu nisam doživela da neko sad viče na mene. I znam da danas, odnosno posle te veze, trebalo mi je vremena, ne ide to preko noći, ali prosto kad neko krene da viče, ja ga mutiram, ali uživo, što se kaže uživo u programu, bukvalno ga ugasim, ne slušam. Prosto sam u stanju da ga stvarno ne čujem i da me ne dotakne, da me ne poremeti. To sam u Americi, mnogo tih nekih stvari sam tamo naučila, jer ti kada si sam, kada ne možeš da okreneš mamu i tatu, i kada ne možeš da odeš kući na gibanicu ili na, ne znam, na sarmu, ili da eto, samo se praviš da ti nije ništa, da dođeš tu čisto da osetiš tu toplinu doma, nego si tamo i moraš da se izboriš sa svim tim sam, naučiš za početak da dišeš. Mislim što se po meni ne vidi, jer ja pričam, meljem non-stop, ali naučiš da dišeš, naučiš i ne iznervira te. Jedino gde još uvek nisam, to je u saobraćaju, taj deo nikad nisam uspela svoje disanje da dovedem na taj nivo, da može da me iskontroliše – kaže Ivana Korab u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“.
24.sedam
