Pevačicu Gocu Božinovsku je vest o bombardovanju Srbije zatekla u Parizu na nastupu, nakon čega se odmah vratila u Srbiju kod svoje dvoje dece.
– Teško sam preživela kao i svi mi, imala sam dvoje malo dece. Mene je to zateklo u Parizu, pevala sam svadbu, prekinulo se sve i onda smo svi – kud koji mili moji, kako se ko snašao da se vrati, zatvorene granice, aerodromi, katastrofa. Srećom, njima je otac tada bio živ i tog momenta je odmah reagovao, otišao po njih u stan na Novom Beogradu i doveo ih u Surčin i naravno da im je bolje bilo sa ocem u podrumu, onda sam ja stigla, peške preko granice i tada je krenula borba.
– Najgore je bilo što smo mi mislili da će to da stane, međutim to nije prestajalo onda smo mi bili u borbi šta dalje, kuda sa decom, sa svim svojima, strašno, ne volim ni da se sećam – priznaje pevačica i dodaje da su joj deca bila najveća snaga:
– Snaga su uvek deca i borba za njihov opstanak i da oni imaju sve, to je strašan period. Ja se i sada sekiram za ovu decu, žao mi je što nisu proživeli ništa, samo pamte pandemije, bombardovanja, to je bilo i u naše vreme, ali sam ja bila jako mala. Mama je bila vakcinisana protiv variolevere, primila je vakcinu na koju je dobila alergiju i to je bio haos, jedva su je vratili u život, sećam se i tih momenata, ali to je nekako bilo prolazno. Ovo sam već bila svesna i problema sebe, dece i najmilijih, strašno je sve – zaključila je Goca Božinovska.
