Čudan je i neobičan put ovog folkera. Miloš Bojanić otpevao je veliki broj narodnjačkih hitova, ali se i danas, u svojoj sedamdeset prvoj, vodi jednom pesmom Dina Merlina.
Pevač voli da radi, da gradi, a najviše na svetu mrzi – jagode. Sve što je stekao u životu, sve kuće, dvorce, automobile… podeliće kako on misli da je najpoštenije.
Pa taj neki moj, kako ti kažeš, životni put… veoma je čudan. Tako da ga opišem. A šta ti je životni put? Od rođenja, pa do… Pa dosad! Rođen sam i odrastao u Ruhotini, to ti je moje detinjstvo, i evo me sad ovde, u Novom Sadu.
Moji su primetili da imam taj neki talenat za muziku još dok sam bio baš mali, a to se nekako poklopilo s pojavljivanjem prvih tranzistora. To deca danas i ne znaju šta je.
Kasetofon na prozoru
Moj jedan stric je radio u Sloveniji i doneo kasetofon u Ruhotinu. Čudo! Strina je kasetofon postavila na prozor, da svi čuju i vide da ona ima kasetofon, taman posla da neko u selu ne primeti. Tada je postojalo pet, možda šest pevača u celoj zemlji i ja sam za nedelju dana naučio sve te njihove pesme koje su se puštale na radiju. Šta sam ja imao tad, 15 ili 16 godina, i kad sam naučio sve te pesme, oni otkrili da imam sluha. Čujem ja tako Safeta, Nedeljka Bilkića, mog velikog idola… Dan-danas smo nas dvojica veliki prijatelji. Evo, sad da ga nazoveš i da ga pitaš ko njega najviše voli na estradi, on bi ti rekao: „Posle majke najviše me voli Miloš Bojanić!“ Stvarno je tako. Ali da ti se vratim na te moje početke, o Nedeljku mogu i neki drugi put… Uz taj kasetofon ja sam krenuo da pevam svuda, pa i po ulici. Kasnije sam otišao kod strica u Novi Sad i…
Čudan je i neobičan put ovog folkera. Miloš Bojanić otpevao je veliki broj narodnjačkih hitova, ali se i danas, u svojoj sedamdeset prvoj, vodi jednom pesmom Dina Merlina.
Pevač voli da radi, da gradi, a najviše na svetu mrzi – jagode. Sve što je stekao u životu, sve kuće, dvorce, automobile… podeliće kako on misli da je najpoštenije.
Pa taj neki moj, kako ti kažeš, životni put… veoma je čudan. Tako da ga opišem. A šta ti je životni put? Od rođenja, pa do… Pa dosad! Rođen sam i odrastao u Ruhotini, to ti je moje detinjstvo, i evo me sad ovde, u Novom Sadu.
Moji su primetili da imam taj neki talenat za muziku još dok sam bio baš mali, a to se nekako poklopilo s pojavljivanjem prvih tranzistora. To deca danas i ne znaju šta je.
Kasetofon na prozoru
Moj jedan stric je radio u Sloveniji i doneo kasetofon u Ruhotinu. Čudo! Strina je kasetofon postavila na prozor, da svi čuju i vide da ona ima kasetofon, taman posla da neko u selu ne primeti. Tada je postojalo pet, možda šest pevača u celoj zemlji i ja sam za nedelju dana naučio sve te njihove pesme koje su se puštale na radiju. Šta sam ja imao tad, 15 ili 16 godina, i kad sam naučio sve te pesme, oni otkrili da imam sluha. Čujem ja tako Safeta, Nedeljka Bilkića, mog velikog idola… Dan-danas smo nas dvojica veliki prijatelji. Evo, sad da ga nazoveš i da ga pitaš ko njega najviše voli na estradi, on bi ti rekao: „Posle majke najviše me voli Miloš Bojanić!“ Stvarno je tako. Ali da ti se vratim na te moje početke, o Nedeljku mogu i neki drugi put… Uz taj kasetofon ja sam krenuo da pevam svuda, pa i po ulici. Kasnije sam otišao kod strica u Novi Sad i…
U vreme Jugoslavije
Lepo se živelo u vreme Jugoslavije, to je bio pravi život. Jedno veče, ja budem dovoljni hrabar i lud i ne odem kod strica, već s njima da sviram. Kada su oni počeli da sviraju, ja sam sedeo, a jedan uze mikrofon i najavi me ovako: „E, sada ćete da čujete novog Safeta Isovića!“ Pa ti ne možeš da shvatiš kako sam se ja tada osećao! Safet je bio pojam. Nisam imao tremu ni ništa, valjda sam mnogo želeo da uspem i voleo da pevam. Bio sam s njima jedno dva meseca.
Prva supruga Dragica
Eh… nas dvoje, dva Bosančića… Videli se u kafani i ja joj rekao: „Ja bih voleo da ti budeš moja žena.“ Tako je i bilo, i posle pet dana mi smo se venčali. Ja sam najluđi čovek na svetu, koji se ženi na brzinu. Ma kakva ljubav na prvi pogled, ja ne znam sada šta je to bilo. To je bilo sviđanje na prvi pogled. Kako čovek da se zaljubi za pet dana, pa to je nemoguće, ja sam budala. Nisam ja a njom bio 24 sata, mi nismo spavali zajedno, ona je nevina ušla u taj brak. Mi smo bili balavci, Dragica 18, a ja 22 godine. Ona mene nikada nije sputavala, uvek me u svemu pratila. Za naš raskid mislim da je najveći krivac baš tih pet dana, nismo se dovoljno upoznali. Mi smo se sporazumno razveli, sve smo se dogovorili. Podelili smo imovinu. Ja sam tada imao dve kuće ovde, kuću na moru i jedan biznis – pekaru. Ona je uzela te dve kuće i pekaru, meni je ostala kuća na moru i nastavio sam dalje. Mi se nikada nismo posvađali, naša deca nikada nisu čula da se mi raspravljamo. E sada, moram da priznam da je bilo malo problema kada sam se drugi put oženio, ženska sujeta je proradila.
