Zdravstvene prednosti bobica su mnoge. Štaviše, svaka bobica je skladište hranljivih materija i svaka ima svoju “specijalizaciju”. Za zdravo srce tu su jagode, za bol u grlu, preporučuju se maline… Evo šta treba uvrstiti u dnevni meni tokom letnje sezone.
Jagode
Slatke i sočne jagode sadrže mnogo zdravih materija. Sadrže mnogo više gvožđa potrebnog crvenim krvnim zrncima – eritrocitima za dopremanje kiseonika iz pluća do tkiva nego što ga ima jabukama, trešnjama, pa čak i u mineralnim vodama. A po sadržaju kalcijuma i fosfora koji jačaju kosti i zube, jagodi nema premca među voćem! Izuzetno su bogate vitaminom radosti i snage – askorbinskom kiselinom (vitamin C). Podignite mentalnu i fizičku snagu optimističnim desertom ako ste uznemireni, anksiozni ili jednostavno veoma umorni.
Šaka jagodičastog voća dnevno koristiće imunološkom i kardiovaskularnom sistemu, sprečiti aterosklerozu, ublažiti opstipaciju, sprečiti stvaranje kamena u bubrezima i žuči, pomoći u smanjenju krvnog pritiska kod hipertenzije i šećera u krvi kod dijabetesa.
Maline
Svi znaju da su maline prvi lek za prehladu. Takođe, one smanjuju verovatnoću razvoja dijabetesa tipa 2. Norma je 125 g bobica dnevno, najbolje za doručak. Ovaj savet je posebno koristan za one koji su u opasnosti od prekomerne težine, pate od gojaznosti ili imaju genetsku predispoziciju za višak kilograma. Pored toga, ova niskokalorična bobica za doručak će takođe pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi kod onih kojima je već dijagnostikovan dijabetes tipa 2.
Naučnici su otkrili da maline imaju snažno antiinflamatorno dejstvo i mogu se koristiti za prevenciju i lečenje ulceroznog kolitisa (bolesti koja povećava rizik od raka debelog creva).
Višnje
Višnje su svojevrsna energetska droga za ćelije miokarda. Sadrže glukozu koja hrani srčani mišić, pektine koji uklanjaju holesterol iz organizma i štite arterije od ateroskleroze i tandem angioprotektora (biološki aktivnih supstanci koje štite kardiovaskularni sistem od oštećenja) – vitamina C i P, koji međusobno pojačavaju delovanje.
Višnje sadrže kumarine – posebna jedinjenja koja smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara, što ovu bobicu čini superzdravim proizvodom. Istina, pojačavaju peristaltiku i stvaranje gasova u crevima, što znači da se ne preporučuju onima koji imaju sklonost ka dijareji i nadimanju.
Trešnje
Može biti crvena, žuta, roze… U zavisnosti od boje i ukusa, bobice trešnje se međusobno razlikuju po sastavu pigmentnih materija i procentu šećera i organskih kiselina. Tamna trešnja sadrži više antocijana – prirodnih crveno-ljubičastih pigmenata koji pripadaju grupi bioflavonoida (supstance sa P-vitaminskim i antioksidativnim delovanjem). Oni jačaju zidove krvnih sudova, štite od raka i imaju podmlađujući efekat. Što je tamnija boja trešnje, to je ona zdravija! Međutim, svetle sorte trešanja takođe imaju svoju prednost – manje je verovatno da će izazvati alergije.
Kisele sorte imaju veću zdravstvenu vrednost od samo slatkih. Kiseli ukus trešnji daju organske kiseline, koje uključuju mnoge vitamine, kao što su C (askorbinska kiselina) i B9 (folna kiselina).
Kupine
Posebno je korisna za dame koje su ušle u ključni period hormonalnih promena u telu. Čaj od listova i bobica smanjuje nervnu napetost, valunge, noćno znojenje i druge simptome menopauze.
Nedavna istraživanja su pokazala da supstance u ovoj bobici mogu da uspore rast malignih ćelija, posebno kod raka debelog creva, a takođe i da zaštite nervne ćelije (neurone) od oštećenja.
lepotaizdravlje.rs
